Други симпосион у част Светог Владике Николаја
У суботу 21. октобра 2023. године, у свечаној сали Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, одржан је Други симпосион у част Светог Владике Николаја Велимировића. Овај симпосион организовала је Епархија ваљевска. На симпосиону су говорили Епископ ваљевски Исихије, који је отворио скуп, историчар проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Снежана Адамовић — аутор студије о Епископу Николају и Његошу, протођакон др Љубомир Ранковић — приређивач изабраних дела Владике Николаја и аутор Владикиног илустрованог животописа и неколико монографија посвећених Светом Лелићанину, и знаменити српски песник, академик Матија Бећковић. Модератор Симпосиона био је протонамесник Бранко Чолић.
Симпосион је одржан у две сесије, а обе сесије преношене су преко Радија Источник и путем видео–преноса на Јутјуб каналу Информативне службе Епархије ваљевске.
На Другом симпосиону у част Владике Николаја прочитано је неколико саопштења: проф. Др Милош Ковић: „Свети Владика Николај у историји и предању српског народа“; др Снежана Адамовић: „Свети Владика Николај о теологији и религији Владике Његоша“; протођакон др Љубомир Ранковић: „Свети Владика Николај у рукама Бога живога“; академик Матија Бећковић: „Владика Николај о краљу Александру“.
Снимци симпосиона доступни су на https://www.youtube.com/watch?v=5N4Jv449Gpc и https://www.youtube.com/watch?v=HfsVfsUixsk.
Извор: Епархија ваљевска | https://www.eparhijavaljevska.rs/
О књизи о Светом Николају Жичком у Храму Светог Саве
Са благословом Патријарха српског Порфирија, у уторак 10. октобра 2023. године, у крипти Храма Светог Саве на Врачару представљена је књига о Светом Николају Охридском и Жичком на енглеском језику. О зборнику текстова под насловом Владика Николај Велимировић: старе контроверзе у историјском и теолошком контексту (Bishop Nikolaj Velimirović: Old Controversies in Historical and Theological Context), говорили су Епископ новобрдски Иларион, викар Патријарха српског, затим проф. др Ирина Деретић са Филозофског факултета у Београду, као и др Владимир Цветковић и др Драган Бакић, уредници издања.
Извор: Телевизија Храм | https://www.tvhram.rs/
Политичко деловање и дипломатско мисионарство Николаја Велимировића
У уторак, 9. маја 2023. године, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, у присуству ментора и чланова Комисије, Љупка Катана одбранила је докторску дисертацију на тему „Политичко деловање и дипломатско мисионарство Николаја Велимировића у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама током Првог светског рата“. Председник Комисије био је проф. др Богдан Лубардић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
Чланови и председник Комисије су се сложили да је ова докторска дисертација заслужила највишу оцену. Тема ове дисертације која се односи на дипломатске мисије и политичку праксу Николаја Велимировића је пионирска на Факултету политичких наука.
Извор: Факултет политичких наука Универзитета у Београду | https://www.fpn.bg.ac.rs/
Промоција зборника Владика Николај: старе контроверзе у историјском и богословском контексту
У уторак, 14. марта 2023. године, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду одржано је представљање зборника текстова Bishop Nikolaj Velimirović: Old Controversies in Historical and Theological Context, који су уредили др Драган Бакић и др Владимир Цветковић, а издали Балканолошки институ САНУ и Себастијан прес.
О књизи су говорили др Војислав Г. Павловић, директор Балканолошког института САНУ, Владика Максим (Васиљевић), Епископ западноамерички, протођакон проф. др Златко Матић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и један од рецензената овог издања, као и уредници — др Драган Бакић, са Балканолошког института САНУ, и др Владимир Цветковић, са Института за филозофију и друштвену теорију, који се окупљенима обратио из Боготе, у Колумбији, путем видео везе.
Представљању ове књиге присуствовали су и преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије, неколико клирика из различитих епархија СПЦ, неколико професора Универзитета у Београду, чланови научне заједнице и други поштоваоци Епископа Николаја Велимировића.
The presentation of this book was also attended by the His Eminence Bishop Ignatije of Braničevo, several clergymen from different dioceses of the Serbian Orthodox Church, several professors of the University of Belgrade, members of the scientific community and other admirers of Bishop Nicholai Velimirovich.
Ова публикација биће ускоро доступна и онлајн, преко платформе ДАИС, на адреси https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/13967.
Извор: Балканолошки институт САНУ | Радио „Слово љубве“
Николајеве студије — први српски часопис у Atla Religion Database® (Atla RDB®) и AtlaSerials PLUS® (Atlas PLUS®)
Како је крајем прошле године објављено на вебсајту Америчког богословског библиотечког удружења [American Theological Library Association], часопис Николајеве студије укључен је у две научне ATLA базе — у религијску базу и у базу богословских часописа, односно у колекције Atla Religion Database® (Atla RDB®) и AtlaSerials PLUS® (Atlas PLUS®)
У обе ове научне збирке, часопис Николајеве студије тако је постао први доступни часопис из Србије.
Више информација на https://www.atla.com/blog/announcing-additions-to-atla-products-november-2022/.
Из штампе је изашла пета свеска Николајевих студија, међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића.
У петој свесци Николајевих студија објављен је преглед увида Светог Владике Николаја о друштвено–политичким темама, који је кроз истраживање Охридског пролога припремио крстоносни прота Џон Дејвид Финли, продекан Академије Светог Атанасија из Сан Инеза у Калифорнији и руководилац Одељења за мисију и евангелизацију Антиохијске Православне Архиепископије за Северну Америку.
Чланак др Немање Радуловића, професора Филолошког факултета Универзитета у Београду, на основу архивске грађе Фондације Нова Атлантида показује како је круг панхуманиста из двадесетих година прошлог века суштински био српски огранак мреже Димитрија Митриновића (1887–1953); Николај Велимировић, који се током свог боравка у Лондону са њима повезао, после 1. светског рата од ове групе се дистанцирао — на разочарење Митриновићевих следбеника, како показује њихова преписка из треће деценије 20. века.
Чиме се Владика Николај бавио почетком двадесетих година 20. века показује његово писмо проти Стевану Димитријевићу (1866–1953) од 12. децембра 1921. године, које је уводним текстом и коментаром растумачио Немања Андријашевић, докторанд Православног богословског факултета БУ. Из Владикиног дописа сазнају се поједини подаци о Богомољачком покрету, стању у Епархији охридској, као и о односу српске војске према држави Албанији. Ово писмо пронађено је у Архиву проте Димитријевића у Покрајинском државном архиву Косова и Метохије у Приштини, и објављује се први пут.
Ђакон Будимир Кокотовић из Библиотеке Српске Патријаршије у свом чланку доноси краћи преглед живота и деловања проте Алексе Тодоровића (1899–1990), дугогодишњег сарадника Епископа Николаја Велимировића. Под непосредним руководством проте Тодоровића излазила су после 2. светског рата издања Библиотеке „Свечаник“, а међу њима објављено је и неколико дела Епископа Николаја.
Преглед живота и рада Николаја Велимировића прилаже Љупка Катана, докторанд на Факулету политичких наука Универзитета у Београду. Овај кратки животопис Вл. Николаја, у ком се посебна пажња поклања његовим дипломатским вештинама, написан је на основу литературе и истраживања претходних аутора и засебних истраживања ауторке у англоамеричким државама.
Презвитер Душан Ђаковић, докторанд на Православном богословском факултету Каподистријског националног универзитета у Атини, пише о једном новом издању — диптиху др Снежане Адамовић објављеном под двојним насловом као Созерцање Беседа под гором и Петар II Петровић Његош у критичкој мисли Николаја Велимировића.
Часопис Николајеве студије доступан је у отвореном приступу. Пета свеска часописа може се преузети на адреси https://nicholaistudies.org/2023/III/5. Наредна свеска Николајевих студија требало би да буде објављена у јулу 2023. године, ако Бог да.
Часопис Николајеве студије додат је у doiSerbia Репозиторијум — http://www.doiserbia.nb.rs/, као и у DOAJ: https://doaj.org/toc/2738-1072. Недавно је часопис укључен у базу ЕРИХ ПЛУС — http://kanalregister.hkdir.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info?id=504200. Часопис Николајеве студије укључен је и у AtlaSerials PLUS® (Atlas PLUS®) збирку часописа Америчког богословског библиотечког удружења [American Theological Library Association] (https://www.atla.com/research-tool/atlas-plus/), а доступан је и преко платформе ЕБСКО / EBSCOhost Research Platform (https://www.ebsco.com/).
Часопис Николајеве студије: међународни часопис за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића одобрен је за укључивање у базу ЕРИХ ПЛУС (European Reference Index for the Humanities and the Social Sciences — ERIH PLUS). ЕРИХ ПЛУС страница часописа доступна је на адреси http://kanalregister.hkdir.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info?id=504200.
Симпосион о Светом Николају Велимировићу у Ваљеву — У част јубилеја Светог Владике Николаја — 140 година од рођења, 65 од престављења Господу и 30 од преноса његових моштију из Либертивила у завичајни Лелић, Епархија ваљевска је на дан 16. годишњице од свог поновног васпостављења, 24. септембра 2022. године, у Вишем јавном тужилаштву приредила Симпосион посвећен делу Светог Владике Николаја.
На овом симпосиону присутнима се уводном речју најпре обратио Епископ ваљевски Исихије. У првом делу овог скупа, на тему „Пастирско деловање Светог Владике Николаја“ говорио је ђакон др Драган Каран, професор Православног богословског факултета у Београду. Владимир Меденица говорио је на тему „Хришћанско схватање љубави по Владики Николају“.
У паузи између две сесије братство манастира Лелић, предвођено игуманом Георгијем (Мићићем), приредило је у манастиру Лелић трпезу љубави за учеснике и госте Симпосиона. У другом делу симпосиона, на тему „Славословље Бога у Молитвама на језеру“ говорила је др Ксенија Кончаревић, проф. Филолошког факултета у Београду. Последња тема која је била представљена тицала се Охридског пролога Епископа Николаја. Модератор Симпосиона био је протонамесник Бранко Чолић.
Следећег дана, у недељу, 25. септембра 2022. године, Светом Литургијом у манастиру Лелић заокружено је обележавање јубилеја Светог Владике Николаја. Видео записи обе сесије Симпосиона у част Светог Владике Николаја доступни су онлајн — преко канала Радија Источник на Јутјубу: https://www.youtube.com/watch?v=44CgLaOnLR8 и https://www.youtube.com/watch?v=QU7jEGai7Uc. Више информација о Симпосиону, који би према речима организатора требало да прерасте у редован годишњи догађај, доступно је на вебсајту Епархије ваљевске — https://www.eparhijavaljevska.rs/.
Николајеве студије прихваћене су за индексирање у међународној „Коперникукс“ бази података [Index Copernicus International], и укључене у списак научних часописа [ICI Journals Master List] за 2021. годину (https://journals.indexcopernicus.com/search/details?id=123446).
Часопис Николајеве студије укључен је у AtlaSerials PLUS® (Atlas PLUS®) збирку часописа Америчког богословског библиотечког удружења [American Theological Library Association] (https://www.atla.com/research-tool/atlas-plus/).
Из штампе је изашла четврта свеска Николајевих студија, међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића.
У четвртој свесци објављен је рад Ружице Левушкине са Института за српски језик Српске академије наука и уметности, на тему могућности (тео)лингвистичких истраживања на материјалу Словесника Еп. Николаја Велимировића. Чланак ђакона Будимира Кокотовића из Библиотеке Српске патријаршије бави се улогом Св. Владике Николаја у историји Битољске богословије. Проф. др Ксенија Кончаревић са Филолошког факултета Универзитета у Београду пише на тему славословљења Бога у Молитвама на језеру Св. Владике Николаја. Горан М. Јанићијевић из Православног центра за младе „Свети Петар Сарајевски“ из Источног Новог Сарајева у свом чланку осврће се на Св. Николаја Велимировића из личног угла, водећи се стиховима из тропара Св. Николају. Свештеник Едвард Пеханич из Семинарије Христа Спаса из Џонстауна у Пенсилванији (Америчка карпато-руска православна епархија) у свом осврту пише о Николају Велимировићу као савременом Златоустом и значају његовог духовног наслеђа данас, док Анастасија Лимбергер из Минхена пише о преводу Речи о Свечовеку Николаја Велимировића на немачки језик.
Часопис Николајеве студије доступан је у отвореном приступу. Четврта свеска часописа може се преузети на адреси https://nicholaistudies.org/2022/II/4.
Наредна свеска Николајевих студија требало би да буде објављена у јануару 2023. године.
Нова књига о везама Англиканске Цркве и Српске Православне Цркве — Недавно је објављена књига о везама Англиканске Цркве и Српске Православне Цркве, коју су уредили проф. Марк Д. Чапман са Оксфордског универзитета и проф. Богдан Лубардић са Универзитета у Београду. У питању је зборник научних радова, насловљен као Serbia and the Church of England: The First World War and a New Ecumenism (https://doi.org/10.1007/978-3-031-05977-3).
Како саопштава издавач, ова књига представља први свеобухватан приказ променљивих екуменских односа између Велике Британије и Србије. У овом зборнику, подстакнутом подсећањем на српске богослове који су се током 1. светског рата обрели у Оксфорду, налазе се и студије о водећим мислиоцима тог периода, од којих се истиче харизматични Николај Велимировић. Аутори су користили многе необјављене изворе који откривају централну улогу цркава у промовисању српске ствари током Првог светског рата и после њега.
Из штампе је изашла трећа свеска Николајевих студија, међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића.
У трећој свесци Николајевих студија објављен је рад Марцела Черног са Института за славистику Чешке академије наука из Прага, на тему питања како су Чеси и Словаци упознавали личност Св. Николаја Српског, и то кроз преглед чешке и словачке литературе о Св. Николају, као и преводе његових дела на чешки и словачки од 1912. до 2018. године. Чланак свештеника Николаја Костура из Чикага посвећен је питању односа Српске Православне Цркве и Руске Православне Заграничне Цркве 1920–1941. године, уз помен доприноса Еп. Николаја. За овим чланком следи истраживање Гордане Штасни, професора Филозофског факултета у Новом Саду, на тему слике дивљих животиња у Молитвама на језеру Владике Николаја Велимировића. Зоран Матић, кроз свој одзив на објављивање књиге Црква — ка заједничкој визији између осталога реферише на учешће Владике Николаја у екуменском покрету, а Снежана Љ. Адамовић бави се местом Петра II Петровића Његоша у мисли Св. Николаја. У трећој свесци часописа објављена је и изабрана библиографија Николаја Велимировића (Св. Николаја Српског) на чешком и словачком језику (1912–2018), из пера Марцела Черног.
Часопис Николајеве студије доступан је у отвореном приступу, а трећа свеска часописа може се преузети на адреси https://nicholaistudies.org/2022/II/3.
Наредна свеска Николајевих студија (година II, бр. 4) требало би да буде објављена у јулу 2022. године.
Нови број „Српског Сиона“ — Најновији број часописа Српски Сион — часописа Православне епархије сремске за верску поуку и духовну надградњу — посвећен је Св. Николају Велимировићу. Тема овог броја је „Владика Николај Жички и Охридски као инспирација“, а неколико текстова о Еп. Николају објављено је у бр. 3/2021 овог часописа; аутори ових прилога су презвитер Станко Лакетић, презвитер Александар Р. Јевтић, Дарко Париповић, Зорица Стефановић, Ивана Јокић и Божидар Васић.
Главни и одговорни уредник Српског Сиона је презвитер Александар Чавка. Издавач Српског Сиона је Епархија сремска Српске Православне Цркве.
Владика Николај и Јевреји — „Владика Николај Велимировић и Јевреји“ назив је предавања које је историчар Милош Дамјановић одржао у Културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици 7. септембра 2021. године поводом Европског дана јеврејске културе, који је био посвећен теми дијалога.
Дамјановић се осврнуо на неке контроверзне теме. Наиме, постоје различити контроверзни наративи о односу Владике Николаја према јеврејском народу, везани за послератну пропаганду бивше социјалистичке Југославије — која је демонизовала Владику Николаја, неоправдано га повезујући са нацистичком идеологијом и антисемитизмом.
Овакви стереотипни темељи служили су током грађанског рата у Југославији, али и данас, даљем ширењу пропагандне слике о личности и делу Владике Николаја, која је посредно стигматизовала српски народ у међународној заједници. Међутим, историјска истина сасвим је другачија: и сам Владика Николај био је жртва нациста, и учествовао је у спасавању најмање две особе јеврејске националности од холокауста, иако је окупатор за тако хуман чин предвидео смртну казну. Више информација доступно је на сајту Културног центра „Акваријус“ — https://galerijaaquarius.files.wordpress.com/.
Наслеђе Св. Николаја Велимировића
Четврта годишња конференција Европске академије религије (European Academy of Religion) одржана је у Минстеру (у Немачкој) у периоду од понедељка, 30. августа до четвртка, 2. септембра 2021. године на Универзитету у Минстеру (Westfälische Wilhelms-Universität Münster). Овогодишња конференција окупила је више од 800 учесника из целог света, који су своја излагања и дискусије изложили и водили у укупно 163 панела (детаљнији преглед конференције доступан је на вебсајту Европске академије религије — https://www.europeanacademyofreligion.org/conference-schedule). Главни предавачи на овогодишњој конференцији били су проф. В. Сароглу (Vassilis Saroglou, Université Catholique de Louvain), проф. Г. Стромса (Guy Stroumsa, Hebrew University of Jerusalem), проф. Џ. Волф (Judith Wolfe, University of St. Andrews), проф. А. Карам (Azza Karam, Vrije Universiteit in Amsterdam)...
У среду, 1. септембра, одржан је панел посвећен Светом Епископу Николају Велимировићу, као панел 155 са радним називом „Наслеђе Св. Николаја Велимировића“ (“The Legacy of St. Nicholai Velimirovich”). Овај научни сусрет одржан је на енглеском језику у хибридном формату — као комбинација онлајн презентација и презентација панелиста присутних у Минстеру. Панел је одржан на Филозофском семинару Универзитета у Минстеру, а организовали су га Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и Српска академија наука и уметности.
Како је најављено пре конференције, овај међународни панел имао је за циљ да истражи интелектуално и духовно наслеђе Николаја Велимировића (1881–1956) као савременог православног богослова. Наиме, упркос такорећи једногласном признавању његовог интелектуалног и духовног формата, Велимировић још увек остаје углавном недовољно истражен аутор, и то како у српском тако и у међународном контексту. Поред тога, осим што је његова мисао оскудно проучавана, Велимировићеви списи били су предмет погрешне интерпретације. Ово је посебно случај са једном од константи Велимировићевог дела, наиме са његовом критиком одређених европских идеја. Могуће је да су, више него други аспекти његовог рада, Велимировићеви погледи на Европу ишчитавани пристрасно и инструментализовани у оквиру политичких борби и спорова.
Обележавајући сто четрдесету годишњицу рођења Николаја Велимировића и шездесет и пету годишњицу од његовог уснућа, овај панел био је фокусиран на три главне теме:
1) Велимировићев формативни период, односно године које је уочи и за време Првог светског рата он провео у Немачкој, Швајцарској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама;
2) међуратни период његовог живота, у ком је Николај Велимировић служио најпре као епископ жички, потом охридски, и напослетку опет жички, конкретније на његов однос према југословенској краљевској влади и политичким странкама, Римокатоличкој Цркви, јеврејској заједници, као и према идеологијама фашизма и комунизма;
3) његово заточеништво током Другог светског рата, имигрантски живот у Сједињеним Државама, укључујући ту његов рад у Семинарији Светог Тихона у Саут Канаану и његове везе са америчким хришћанима.
Модератори овог панела били су Владимир Цветковић (ИФДТ) и Растко Ломпар (САНУ). Учесници панела „Наслеђе Св. Николаја Велимировића“ и теме њихових излагања били су:
Милан Кострешевић (Универзитет у Берну, Швајцарска): „Научна активност Николаја Велимировића у Берну: докторати из теологије и филозофије“ (Кострешевић је био спречен да учествује на конференција, али је приложио свој рад);
Срећко Петровић (Универзитет у Београду): „Преглед раног екуменског ангажмана Николаја Велимировића: 1908–1921“;
Филип Калингтон (Православна академија Светог Сергија, Париз, Француска): „Свети Николај Велимировић и предхришћански философи“;
Растко Ломпар (САНУ): „Поновна процена ставова Владике Николаја Велимировића о фашизму и југословенском националном покрету Збор“;
Немања Андријашевић (Универзитет у Минхену, Немачка): „Упутства Епископа др Николаја Велимировића упућена протојереју Алекси Тодоровићу у вези са уређењем верско-националног издања ‘Свечаник’“;
Владимир Цветковић (Универзитет у Београду): „Гледиште Епископа Николаја Велимировића на однос политике и религије“;
Драган Шљивић (Универзитет у Ерфурту, Немачка): „Православна земља недођија: Свети Николај Охридски и Жички о демократији“;
Срећко Петровић: „Делатност Николаја Велимировића после Другог светског рата“.
Према распореду конференције, овај панел требало је да траје од 14.15 до 17.45, са паузом; међутим, отворено је више тема и постављено је много питања те готово да није ни било паузе, а с друге стране није било довољно времена за довршавање започетих дискусија, те су панелисти и други учесници прекорачили и продужили време овог панела настављајући дискусије. Планирано је да радови који су прочитани на овом панелу буду објављени у зборнику научних радова посвећених Св. Вл. Николају.
Овај међународни научни догађај био је својеврсно подсећање и прослављање заоставштине Светог Владике Николаја — поводом 140 година од његовог рођења, 65 година од његовог упокојења у Господу и 30 година од преноса његових моштију у Лелић. Надамо се да ће бити још оваквих догађаја у будућности, посебно зато што је овај панел показао како су бројне теме које се тичу доприноса Владике Николаја мало истражене или потпуно непознате.
Часопис Николајеве студије додат је у DOAJ: Directory of Open Access Journals.
Из штампе је изашла друга свеска Николајевих студија, међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића.
У другој свесци Николајевих студија објављен је есеј брата Ришара из Тезеа надахнут мислима Владике Николаја, чланак Епископа Иринеја Добријевића о мисији Николаја Велимировића у Америци 1915–1918. године, као и чланак Славице Поповић Филиповић о мисији Николаја Велимировића у Великој Британији током 1. светског рата. Истраживање Растка Ломпара штампано у другој свесци часописа посвећено је проблему аутентичности беседе Владике Николаја над одром Димитрија Љотића 24. априла 1945. године, а чланак Немање Андријашевића лику Владике Николаја према преписци Ђорђа Радина и Ђока Слијепчевића. Жељко Перовић аутор је чланка о ставовима Еп. Николаја према фашизму, Илија Кајтез чланка о Велимировићевом поимању рата, док је проф. Павле Ботић аутор чланка о тајноводству Св. Владике Николаја. У другој свесци часописа објављен је и осврт на зборник чланака о игуманији Ани Аџић из пера Дејана Танића, као и осврт на нову публикацију о сиротишту Светог Николе у Битољу — Богдају. На крају ове свеске, која садржи преко 300 страна, штампан је и преглед одабране новије библиографије Николајевих студија. Најављени попис академских истраживања односно одбрањених завршних и докторских теза посвећених питањима наслеђа Николаја Велимировића (каквих је теза заправо знатно више него што се дало претпоставити) није изашао у овој свесци, већ је померен за неку од наредних свесака будући да је још увек прилично далеко од потпуног.
Часопис Николајеве студије доступан је у отвореном приступу, а друга свеска часописа може се преузети на адреси https://nicholaistudies.org/2021/I/2.
Наредна свеска Николајевих студија (година II, бр. 3) требало би да буде објављена на енглеском језику јануара 2022. године.
Годишња конференција Европске академије религије 2021 (Минстер, 30. август — 2. септембар) — Европска академија религије најавила је своју четврту годишњу конференцију, која ће бити одржана у Минстеру (Немачка) од понедељка, 30. августа, до четвртка, 2. септембра 2021. године. Вестфалски Вилхелмов универзитет у Минстеру ће бити домаћин овог скупа. Међу главним предавачима на конференцији ове године биће Рован Вилијамс (са Универзитет у Кембриџу), Василис Сароглоу (са Католичког универзитета у Лувену), Г. Стромса (са Јеврејског универзитета у Јерусалиму), Џудит Волф (са Универзитет Ст. Ендрјус), и Аза Карам (са Слободног универзитета у Амстердаму). Према радној верзији програма годишње конференције Европске академије религије 2021. године, панел под називом „Наслеђе Николаја Велимировића“, којим ће председавати о. Џон Паркер, декан Семинарије Светог Тихона, биће одржан у три сесије у среду, 1. септембра. Више информација на https://www.europeanacademyofreligion.org/news.
Са радошћу вас обавештавамо да је друга свеска Николајевих студија спремна за штампу, и да излази током наредне недеље.
Срећни смо да најавимо излазак друге свеске Николајевих студија, која би требало да буде одштампана током овог лета.
У другој свесци Николајевих студија појавиће се есеј брата Ришара из Тезеа надахнут мислима Владике Николаја, чланак Епископа Иринеја Добријевића о мисији Николаја Велимировића у Америци 1915–1918. године, као и чланак Славице Поповић Филиповић о мисији Николаја Велимировића у Великој Британији током 1. светског рата. Истраживање Растка Ломпара посвећено је проблему аутентичности беседе Владике Николаја над одром Димитрија Љотића 24. априла 1945. године, а чланак Немање Андријашевића лику Владике Николаја према преписци Ђорђа Радина и Ђока Слијепчевића... Жељко Перовић пише о ставовима Еп. Николаја о фашизму, Илија Кајтез о Велимировићевом поимању рата, док је Павле Ботић аутор чланка о тајноводству Св. Владике Николаја. У другој свесци часописа изаћи ће и приказ зборника чланака о игуманији Ани Аџић из пера Дејана Танића, док уредништво припрема преглед развоја Николајевих студија кроз призму академских истраживања односно одбрањених завршних и докторских теза посвећених питањима наслеђа Николаја Велимировића, као и преглед изабране новије библиографије Николајевих студија.
Часопис Николајеве студије додат је у doiSerbia Репозиторијум.
„Туциндан — рођендан некога коме је суђено да се потуца по свету“
Овако је 5. јануара 1952. године Вл. Николај датирао писмо које је из Лакаване послао о. Алекси Тодоровићу у Минхен — в. СД, XIII, 687.
За 140. годишњицу рођења Николаја Велимировића из штампе је изашла прва свеска часописа Николајеве студије. И штампана и дигитална копија прве свеске положене су у Репозиторијум Народне библиотеке Србије.
Часопис је доступан у отвореном приступу.
Следећа свеска часописа планирана је за другу половину ове године. Наредни број ће бити објављен на енглеском и српском језику.
Са радошћу вас обавештавамо да је прва свеска Николајевих студија спремна за штампу, и да излази током наредне недеље.
Са жаљењем вас обавештавамо да ће због кризе изазване вирусом ковид–19 излажење прве свеске Николајевих студија бити одложено.
Постављен вебсајт часописа Николајеве студије, јављено члановима Уређивачког одбора и упућен први званични позив ауторима. Рок за достављање радова за прву свеску Николајевих студија, планирану за јун 2020. године, је 1. април.
Пробна верзија вебсајта часописа пуштена у рад.
Регистровани домени https://nikolaistudies.org, https://nikolaistudies.com, николајеве-студије.срб, а нешто касније и https://nicholaistudies.org.
Након више писаних и усмених консултација, започет рад на дизајну и опремању вебсајта Николајевих студија. Ангажован дизајнер Никола Вукосављевић.
Први састанак неколицине чланова Уређивачког одбора, у Коларчевој задужбини у Кнез Михаиловој улици у Београду. Присутни: Александар Ђаковац, Владимир Цветковић, Ромило Кнежевић, Срећко Петровић. Основан часопис Николајеве студије.