Наслеђе Св. Николаја Велимировића
Четврта годишња конференција Европске академије религије (European Academy of Religion) одржана је у Минстеру (у Немачкој) у периоду од понедељка, 30. августа до четвртка, 2. септембра 2021. године на Универзитету у Минстеру (Westfälische Wilhelms-Universität Münster). Овогодишња конференција окупила је више од 800 учесника из целог света, који су своја излагања и дискусије изложили и водили у укупно 163 панела (детаљнији преглед конференције доступан је на вебсајту Европске академије религије — https://www.europeanacademyofreligion.org/conference-schedule). Главни предавачи на овогодишњој конференцији били су проф. В. Сароглу (Vassilis Saroglou, Université Catholique de Louvain), проф. Г. Стромса (Guy Stroumsa, Hebrew University of Jerusalem), проф. Џ. Волф (Judith Wolfe, University of St. Andrews), проф. А. Карам (Azza Karam, Vrije Universiteit in Amsterdam)...
У среду, 1. септембра, одржан је панел посвећен Светом Епископу Николају Велимировићу, као панел 155 са радним називом „Наслеђе Св. Николаја Велимировића“ (“The Legacy of St. Nicholai Velimirovich”). Овај научни сусрет одржан је на енглеском језику у хибридном формату — као комбинација онлајн презентација и презентација панелиста присутних у Минстеру. Панел је одржан на Филозофском семинару Универзитета у Минстеру, а организовали су га Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и Српска академија наука и уметности.
Како је најављено пре конференције, овај међународни панел имао је за циљ да истражи интелектуално и духовно наслеђе Николаја Велимировића (1881–1956) као савременог православног богослова. Наиме, упркос такорећи једногласном признавању његовог интелектуалног и духовног формата, Велимировић још увек остаје углавном недовољно истражен аутор, и то како у српском тако и у међународном контексту. Поред тога, осим што је његова мисао оскудно проучавана, Велимировићеви списи били су предмет погрешне интерпретације. Ово је посебно случај са једном од константи Велимировићевог дела, наиме са његовом критиком одређених европских идеја. Могуће је да су, више него други аспекти његовог рада, Велимировићеви погледи на Европу ишчитавани пристрасно и инструментализовани у оквиру политичких борби и спорова.
Обележавајући сто четрдесету годишњицу рођења Николаја Велимировића и шездесет и пету годишњицу од његовог уснућа, овај панел био је фокусиран на три главне теме:
1) Велимировићев формативни период, односно године које је уочи и за време Првог светског рата он провео у Немачкој, Швајцарској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама;
2) међуратни период његовог живота, у ком је Николај Велимировић служио најпре као епископ жички, потом охридски, и напослетку опет жички, конкретније на његов однос према југословенској краљевској влади и политичким странкама, Римокатоличкој Цркви, јеврејској заједници, као и према идеологијама фашизма и комунизма;
3) његово заточеништво током Другог светског рата, имигрантски живот у Сједињеним Државама, укључујући ту његов рад у Семинарији Светог Тихона у Саут Канаану и његове везе са америчким хришћанима.
Модератори овог панела били су Владимир Цветковић (ИФДТ) и Растко Ломпар (САНУ). Учесници панела „Наслеђе Св. Николаја Велимировића“ и теме њихових излагања били су:
Милан Кострешевић (Универзитет у Берну, Швајцарска): „Научна активност Николаја Велимировића у Берну: докторати из теологије и филозофије“ (Кострешевић је био спречен да учествује на конференција, али је приложио свој рад);
Срећко Петровић (Универзитет у Београду): „Преглед раног екуменског ангажмана Николаја Велимировића: 1908–1921“;
Филип Калингтон (Православна академија Светог Сергија, Париз, Француска): „Свети Николај Велимировић и предхришћански философи“;
Растко Ломпар (САНУ): „Поновна процена ставова Владике Николаја Велимировића о фашизму и југословенском националном покрету Збор“;
Немања Андријашевић (Универзитет у Минхену, Немачка): „Упутства Епископа др Николаја Велимировића упућена протојереју Алекси Тодоровићу у вези са уређењем верско-националног издања ‘Свечаник’“;
Владимир Цветковић (Универзитет у Београду): „Гледиште Епископа Николаја Велимировића на однос политике и религије“;
Драган Шљивић (Универзитет у Ерфурту, Немачка): „Православна земља недођија: Свети Николај Охридски и Жички о демократији“;
Срећко Петровић: „Делатност Николаја Велимировића после Другог светског рата“.
Према распореду конференције, овај панел требало је да траје од 14.15 до 17.45, са паузом; међутим, отворено је више тема и постављено је много питања те готово да није ни било паузе, а с друге стране није било довољно времена за довршавање започетих дискусија, те су панелисти и други учесници прекорачили и продужили време овог панела настављајући дискусије. Планирано је да радови који су прочитани на овом панелу буду објављени у зборнику научних радова посвећених Св. Вл. Николају.
Овај међународни научни догађај био је својеврсно подсећање и прослављање заоставштине Светог Владике Николаја — поводом 140 година од његовог рођења, 65 година од његовог упокојења у Господу и 30 година од преноса његових моштију у Лелић. Надамо се да ће бити још оваквих догађаја у будућности, посебно зато што је овај панел показао како су бројне теме које се тичу доприноса Владике Николаја мало истражене или потпуно непознате.