У овом раду аутор истражује питање јединица којима је именован Бог у Молитвама на језеру Владике Николаја Велимировића. Избор ових јединица условљен је најчешће самом темом молитве. Владика Николај испољава креативност употребом именâ за Бога библијског порекла. И још више, већ устаљене, уобичајене изразе са Богом као денотатом он богати новим значењским димензијама, што је, такође, израз његовог аутентичног стваралаштва. Таквим поступком остварује пуноћу значења и истиче сврсисходност, стилску функционалност и лепоту одабраног израза. У Молитвама на језеру метафоричне представе чине семантичко-симболичку базу из које ће се изродити богат низ метафоричних и поредбених номинационих конструкција којима се у молитвеној екстази Владика обраћа Богу.

Анализом номинационих јединица са Богом као денотатом које су употребљене у Молитвама на језеру само су донекле илустровани песнички молитвени узлети Владике Николаја Велимировића, који достижу до псаламских крсно-васкрсних иступљења (екстаза). Иако је за молитве карактеристичан висок степен задатости форме у виду постојања устаљених језичких структура, Молитве на језеру Владике Николаја Велимировића у значајној мери одраз су индивидуалног стила високе књижевноуметничке и аутентичне богословске вредности.